Maudgaljajana

Maudgaljajana
Statua Maudgaljajana, prikazuje tamnu boju kože (plavo, crno)
Puno ime	Maudgalyayana
Druga imena	(Maha) Mogalana Tera, Maudgaljajana Stavira
Datum rođenja	nepoznat
Mesto rođenja	selo Kolita, Magada (danas u indijskoj državi Bihar)
Datum smrti	c. 486 pne^[1]
Mesto smrti	pećina Kalasila, Magada
Titula	prvi učenik, glavni učenik s leve strane Sidarta Gautame; drugi glavni učenik of Sakjamuni Bude
Prethodnik	Sidarta Gautama

Maudgaljajana (pal. Moggallāna), takođe poznat kao Mahamaudgaljajana, bio je jedan od Budinih najbližih sledbenika. Opisan kao savremenik učenika kao što su Subuti, Sariputra (pal. Sāriputta) i Mahakasjapa, on se smatra drugim od dva glavna muška učenika Bude, zajedno sa Sariputrom. Tradicionalni prikazi govore da su Maudgaljajana i Sariputra u mladosti postali duhovne skitnice. Nakon što su neko vreme tragali za duhovnom istinom, stupili su u kontakt sa budističkim učenjem kroz stihove koji su postali široko poznati u budističkom svetu. Na kraju upoznaju samog Budu i zaređuju se kao monasi pod njim. Maudgaljajana dostiže prosvetljenje ubrzo nakon toga.

Maudgaljajana i Sariputra imaju duboko duhovno prijateljstvo. Oni su u budističkoj umetnosti prikazani kao dva učenika koja prate Budu i imaju komplementarne uloge kao učitelji. Kao učitelj, Maudgaljajana je poznat po svojim vidovnjačkim moćima, i on je često prikazivan koristeći svoje metode poučavanja. U mnogim ranim budističkim kanonima Maudgaljajana je presudan u ponovnom ujedinjenju monaške zajednice nakon što je Devadata izazvao raskol. Nadalje, Maudgaljajana je povezan sa pričama o stvaranju prve slike Bude. Maudgaljajana umire u svojoj osamdeset četvrtoj godini, ubijen dejstvom rivalske sekte. Ova nasilna smrt opisana je u budističkim spisima kao rezultat karme Maudgaljajane zbog ubijanja svojih roditelja u prethodnom životu.

Putem postkanonskih tekstova, Maudgaljajana je postao poznat po svom poštovanju roditelja usled popularnog gledišta da je svoje zasluge prenosio na svoju majku. To je dovelo do tradicije u mnogim budističkim zemljama poznate kao festival duhova, tokom kojeg ljudi posvećuju svoje zasluge svojim precima. Maudgaljajana se takođe tradicionalno povezuje sa meditacijom i ponekad Abidarmskim tekstovima, kao i sa školom Darmaguptaka. U devetnaestom veku pronađene su njegove mošti, koje su široko poštovane.

Osoba

U Pali kanonu je opisano da je Maudgaljajana imao boju kože poput plavog lotosa ili kišnog oblaka. Usmena tradicija u Šri Lanki kaže da je to bilo zbog toga što je bio rođen u paklu tokom mnogih života.^[2]^[3] Šrilankanski naučnik Karaluvina veruje da se prvotno mislilo tamna koža, a ne plava.^[3] U kanonu Mahasamgika navodi se da je „bio lep za gledanje, prijatan, mudar, inteligentan, pun zasluga ...”, kako je preveo Migot.^[4]

U nekim kineskim izveštajima ime klana Maudgaljajana se objašnjava kao upućivanje na mahunarke, koje su jeli preci klana.^[5] Međutim, indolog Ernst Vindič je povezao život Maudgaljajane s likom Maudgalija (Mugdala) koji se pojavljuje u sanskritskom epu Mahabharata, koji bi objasnio ime. Vindič je verovao da je lik proroka Maudgalija uticao na Maudgaljajana, jer se oba odnose na putovanje u nebo. Autor Edvard Dž. Tomas ipak je to smatrao malo verovatnim. Vindič je Maudgaljaja smatrao istorijskom osobom.^[6]

Reference

^ Schumann 2004, стр. 244.
^ Malalasekera 1937.
^ ^а ^б Karaluvinna 2002, стр. 452.
^ Migot 1954, стр. 433.
^ Teiser 1996, стр. 119.
^ Thomas, Edward J. (1908). „Saints and martyrs (Buddhist)” (PDF). Ур.: Hastings, James; Selbie, John Alexander; Gray, Louis H. Encyclopaedia of religion and ethics. 11. Edinburgh: T. & T. Clark. стр. 50. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 9. 2013. г.

Literatrua

Ashikaga, Ensho (1. 1. 1951), „Notes on Urabon ("Yü Lan P'ên, Ullambana")”, Journal of the American Oriental Society, 71 (1): 71—75, JSTOR 595226, doi:10.2307/595226
Bareau, André (1991), „Les agissements de Devadatta selon les chapitres relatifs au schisme dans les divers Vinayapitaka” [Devadatta's deeds according to the chapters relating the schism in the various Vinayapitakas], Bulletin de l'Ecole française d'Extrême-Orient (на језику: француски), 78: 87—132, doi:10.3406/befeo.1991.1769
Berezkin, Rostislav (21. 2. 2015), „Pictorial Versions of the Mulian Story in East Asia (Tenth–Seventeenth Centuries): On the Connections of Religious Painting and Storytelling”, Fudan Journal of the Humanities and Social Sciences, 8 (1): 95—120, doi:10.1007/s40647-015-0060-4
Brekke, Torkel (1. 9. 2007), „Bones of Contention: Buddhist Relics, Nationalism and the Politics of Archaeology”, Numen, 54 (3): 270—303, doi:10.1163/156852707X211564
Buswell, Robert E. Jr.; Lopez, Donald S. Jr. (2013), Princeton Dictionary of Buddhism. (PDF), Princeton, NJ: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-15786-3
Carus, Paul (1905), „Ashvajit's Stanza and Its Signigicance”, Open Court, 3 (6)
Daulton, J. (1999), „Sariputta and Moggallana in the Golden Land: The Relics of the Buddha's Chief Disciples at the Kaba Aye Pagoda” (PDF), Journal of Burma Studies, 4 (1): 101—128, doi:10.1353/jbs.1999.0002, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2019. г., Приступљено 06. 12. 2019
Ditzler, E.; Pearce, S.; Wheeler, C. (maj 2015), The Fluidity and Adaptability of Buddhism: A Case Study of Maudgalyāyana and Chinese Buddhist identity
Gethin, Rupert (2011), „Tales of miraculous teachings: miracles in early Indian Buddhism”, Ур.: Twelftree, Graham H., The Cambridge companion to miracles, Cambridge Companions to Religions, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-89986-4
Gifford, Julie (2003), „The Insight Guide to Hell” (PDF), Ур.: Holt, John Clifford; Kinnard, Jacob N.; Walters, Jonathan S., Constituting communities Theravada Buddhism and the religious cultures of South and Southeast Asia, Albany: State University of New York Press, ISBN 0-7914-5691-9, Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2020. г., Приступљено 06. 12. 2019
Harvey, Peter (2013), An introduction to Buddhism: teachings, history and practices (PDF) (second изд.), New York: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-85942-4
Irons, Edward (2007), Encyclopedia of Buddhism (PDF), New York: Facts on File, ISBN 978-0-8160-5459-6, Архивирано из оригинала (PDF) 17. 05. 2017. г., Приступљено 06. 12. 2019
Karaluvinna, M. (2002), „Mahā-Moggallāna”, Ур.: Malalasekera, G. P.; Weeraratne, W. G., Encyclopaedia of Buddhism, 6 (fasc. 3), Government of Sri Lanka
Keown, D. (1996), „Karma, character, and consequentialism”, The Journal of Religious Ethics (24)
Ladwig, Patrice (2012), „Feeding the dead: ghosts, materiality and merit”, Ур.: Williams, Paul; Ladwig, Patrice, Buddhist funeral cultures of Southeast Asia and China, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-1-107-00388-0
Malalasekera, G.P. (1937), Dictionary of Pāli proper names, 2 (1st Indian изд.), Delhi: Motilal Banarsidass Publishers, ISBN 81-208-3022-9
McDermott, James P. (1. 1. 1976), „Is There Group Karma in Theravāda Buddhism?”, Numen, 23 (1): 67—80, JSTOR 3269557, doi:10.2307/3269557
Migot, André (1954), „Un grand disciple du Buddha: Sāriputra. Son rôle dans l'histoire du bouddhisme et dans le développement de l'Abhidharma” [A great disciple of the Buddha: Sāriputra, his role in Buddhist history and in the development of Abhidharma] (PDF), Bulletin of the French School of Asian Studies (на језику: француски), 46 (2), doi:10.3406/befeo.1954.5607 ^{[мртва веза]}
Mrozik, Suzanne (2004), „Mahāmaudgalyāyana” (PDF), Ур.: Buswell, Robert E., Encyclopedia of Buddhism, New York [u.a.]: Macmillan Reference USA, Thomson Gale, стр. 487—8, ISBN 0-02-865720-9, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2018. г., Приступљено 06. 12. 2019
Powers, John (2015), The Buddhist World, Routledge Worlds, Routledge, ISBN 978-1-317-42017-0
Revire, Nicolas (mart 2017), "Please Be Seated": Faxian's Account and Related Legends Concerning the First Buddha Image, Changzhi ^{[мртва веза]}
Rhys Davids, T.W. (1908), „Moggallāna”, Ур.: Hastings, James; Selbie, John Alexander; Gray, Louis H., Encyclopaedia of religion and ethics, 8, Edinburgh: T. & T. Clark
Schumann, H.W. (2004) [1982], Der Historische Buddha [The historical Buddha: the times, life, and teachings of the founder of Buddhism] (на језику: немачки), Превод: Walshe, M. O' C., Delhi: Motilal Banarsidass, ISBN 81-208-1817-2
Seidel, Anna (1989), „Chronicle of Taoist Studies in the West 1950–1990”, Cahiers d'Extrême-Asie (на језику: енглески), 5: 223—347, doi:10.3406/asie.1989.950
Shaw, Sarah (2013), „Character, Disposition, and the Qualities of the Arahats as a Means of Communicating Buddhist Philosophy in the Suttas” (PDF), Ур.: Emmanuel, Steven M., A companion to Buddhist philosophy (first изд.), Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-470-65877-2, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 08. 2017. г., Приступљено 06. 12. 2019
Skilling, Peter (2003), „Traces of the Dharma”, Bulletin de l'Ecole française d'Extrême-Orient, 90—1: 273—287, doi:10.3406/befeo.2003.3615
Teiser, Stephen F. (1996), The ghost festival in medieval China (2nd изд.), Princeton, N.J.: Princeton University Press, ISBN 0-691-02677-7
Teiser, Stephen F. (2008), „The Wheel of Rebirth in Buddhist Temples”, Arts Asiatiques (на језику: енглески), 63: 139—153, doi:10.3406/arasi.2008.1666
Thomas, Edward J. (1953), The History of Buddhist Thought (PDF), History of Civilization (2nd изд.), London: Routledge and Kegan Paul