Emanuel Šarpentje
- Mikrobiologija
- Genetika
- Biohemija
- CRISPR-Cas
Emanuel Mari Šarpentje (fr. Emmanuelle Marie Charpentier; 11. decembar 1968) francuski je profesor i istraživač u poljima mikrobiologije, genetike i biohemije.[1] Od 2015. godine bila je direktorka na Institutu Maks Plank za infekcionu biologiju u Berlinu. Godine 2018, osnovala je nezavisni istraživački institut, Maks Plankov Unit za nauku o patogenima.[2] Godine 2020. Šarpentje i američka biohemičarka Dženifer Dudna sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeliju dobile su Nobelovu nagradu za hemiju „za razvoj metode za uređivanje genoma”. Ovo je bila prva naučna Nobelova nagrada koju su ikad osvojile dve žene.[3][4][5]
Reference
- ^ Abbott, Alison (2016). „The quiet revolutionary: How the co-discovery of CRISPR explosively changed Emmanuelle Charpentier's life”. Nature. 532 (7600): 432—434. Bibcode:2016Natur.532..432A. PMID 27121823. doi:10.1038/532432a
. - ^ „CRISPR discoverer gets own research institute”. 19. 4. 2017. Приступљено 14. 12. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Press release: The Nobel Prize in Chemistry 2020”. Nobel Foundation. Приступљено 7. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Wu, Katherine J.; Peltier, Elian (7. 10. 2020). „Nobel Prize in Chemistry Awarded to 2 Scientists for Work on Genome Editing – Emmanuelle Charpentier and Jennifer A. Doudna developed the Crispr tool, which can alter the DNA of animals, plants and microorganisms with high precision.”. The New York Times. Приступљено 7. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Two female CRISPR scientists make history, winning Nobel in chemistry”. STAT (на језику: енглески). 2020-10-07. Приступљено 2020-10-12.
Spoljašnje veze
Emanuel Šarpentje на Викимедијиној остави.
- Zvanični veb-sajt
- Extensive biography of Emmanuelle Charpentier Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2021) at the Max Planck Unit for the Science of Pathogens
- Umeå University Staff Directory: Emmanuelle Charpentier
- Molecular Infection Medicine Sweden – Short Curriculum Vitae of Emmanuelle Charpentier
- Crispr Therapeutics: Scientific Founders
- Emmanuelle Charpentier to become a Director at the Max Planck Institute for Infection Biology in Berlin
- p
- r
- u
- 1901. Jakobus Henrikus van ’t Hof
- 1902. Herman Emil Fišer
- 1903. Svante Arenijus
- 1904. Vilijam Remzi
- 1905. Adolf fon Bajer
- 1906. Anri Moasan
- 1907. Eduard Buhner
- 1908. Ernest Raderford
- 1909. Vilhelm Ostvald
- 1910. Oto Valah
- 1911. Marija Kiri
- 1912. Viktor Grinjar i Pol Sabatje
- 1913. Alfred Verner
- 1914. Teodor Vilijam Ričards
- 1915. Rihard Vilšteter
- 1918. Fric Haber
- 1920. Valter Herman Nernst
- 1921. Frederik Sodi
- 1922. Fransis Vilijam Aston
- 1923. Fric Pregl
- 1925. Rihard Adolf Žigmondi
- 1926. Teodor Svedberg
- 1927. Hajnrih Oto Viland
- 1928. Adolf Vindaus
- 1929. Artur Harden i Hans fon Ojler-Helpin
- 1930. Hans Fišer
- 1931. Karl Boš i Fridrih Bergijus
- 1932. Erving Langmjur
- 1934. Harold Juri
- 1935. Frederik Žolio i Irena Žolio-Kiri
- 1936. Peter Debi
- 1937. Volter Norman Hauort i Paul Karer
- 1938. Ričard Kun
- 1939. Adolf Butenant i Lavoslav Ružička
- 1943. Đerđ de Heveš
- 1944. Oto Han
- 1945. Arturi Ilmari Virtanen
- 1946. Džejms Bačeler Samner, Džon Hauard Nortrop i Vendel Meredit Stenli
- 1947. Ser Robert Robinson
- 1948. Arne Tizelijus
- 1949. Vilijam Džiok
- 1950. Oto Dils i Kurt Alder
- 1951. Edvin Matison Makmilan i Glen Teodor Siborg
- 1952. Arčer Džon Porter Martin i Ričard Lorens Milington Sing
- 1953. Herman Štaudinger
- 1954. Lajnus Karl Poling
- 1955. Vinsent du Vinjo
- 1956. Ser Siril Norman Hinšelvud i Nikolaj Nikolajevič Semjonov
- 1957. Aleksandar R. Tod, baron Tod
- 1958. Frederik Sanger
- 1959. Jaroslav Hejrovski
- 1960. Vilard Frenk Libi
- 1961. Melvin Kalvin
- 1962. Maks Ferdinand Peruc i Džon Kauderi Kendru
- 1963. Karl Zigler i Đulio Nata
- 1964. Doroti Kroufut Hodžkin
- 1965. Robert Berns Vudvard
- 1966. Robert Sanderson Maliken
- 1967. Manfred Ajgen, Ronald Džordž Rejford Noriš i Džordž Porter
- 1968. Lars Onsager
- 1969. Derek Barton i Od Hasel
- 1970. Luis Federiko Leloir
- 1971. Gerhard Hercberg
- 1972. Kristijan B. Anfinsen, Stanford Mur i Vilijam Stajn
- 1973. Ernst Oto Fišer i Džefri Vilkinson
- 1974. Pol Flori
- 1975. ser Džon Vorkap Kornfort i Vladimir Prelog
- 1976. Vilijam Lipskomb
- 1977. Ilja Prigožin
- 1978. Piter D. Mičel
- 1979. Herbert Si Braun i Džordž Vitig
- 1980. Pol Berg, Volter Gilbert i Frederik Sanger
- 1981. Keniči Fukui i Roald Hofman
- 1982. Aron Klug
- 1983. Henri Taub
- 1984. Robert Brus Merifild
- 1985. Herbert A. Hauptman i Džerom Karl
- 1986. Dadli R. Heršbak, Juan T. Li i Džon Polanji
- 1987. Donald Dž. Kram, Žan-Mari Len i Čarls Dž. Pedersen
- 1988. Johan Dajzenhofer, Robert Huber i Hartmut Mihel
- 1989. Sidni Altman i Tomas R. Ček
- 1990. Elajas Džejms Kori
- 1991. Rihard R. Ernst
- 1992. Rudolf A. Markus
- 1993. Kari B. Malis i Majkl Smit
- 1994. Džordž A. Ola
- 1995. Paul Krucen, Mario Molina i F. Šervud Rouland
- 1996. Robert Kerl, Ser Harold Kroto i Ričard Smoli
- 1997. Pol D. Bojer, Džon E. Voker i Jens K. Skou
- 1998. Volter Kon i Džon A. Popl
- 1999. Ahmed Zevail
- 2000. Alan Dž. Higer, Alan Dž. Makdajarmid i Hideki Širakava
2001—
- 2001. Vilijam S. Nouls, Rjodži Nojori i K. Bari Šarples
- 2002. Kurt Vitrih, Džon B. Fen i Koiči Tanaka
- 2003. Piter Agri i Roderik Makinon
- 2004. Aron Čihanover, Avram Herško i Irvin Rouz
- 2005. Robert Grabs, Ričard Šrok i Iv Šoven
- 2006. Rodžer D. Kornberg
- 2007. Gerhard Ertl
- 2008. Osamu Šimomura, Martin Čalfi i Rodžer Čen
- 2009. Venkatraman Ramakrišnan, Tomas Stajc i Ada Jonat
- 2010. Ričard Hek, Ej-iči Negiši i Akira Suzuki
- 2011. Danijel Šehtman
- 2012. Robert Lefkovic i Brajan Kobilka
- 2013. Martin Karplus, Majkl Levit i Arje Varšel
- 2014. Erik Becig, Štefan Hel i Vilijam Merner
- 2015. Tomas Lindal, Pol Modrič i Aziz Sandžar
- 2016. Žan-Pjer Sovaž, Frejzer Stodart i Ben Feringa
- 2017. Žak Diboše, Joahim Frank i Ričard Henderson
- 2018. Frensis Arnold, Džordž Smit i Greg Vinter
- 2019. Džon B. Gudinaf, M. Stenli Vitingam i Akira Jošino
- 2020. Emanuel Šarpentje i Dženifer Dudna
- 2021. Benjamin List i Dejvid Makmilan
- 2022. Karolin Bertoci, Morten Meldal i Karl Bari Šarples
- 2023: Mungi Bavendi, Luis Brus i Aleksej Ekimov
Normativna kontrola  | |
|---|---|
| Međunarodne |
|
| Državne |
|
| Akademske |
|
| Ostale |
|
