Cvetni dijagram
Cvetni dijagram je projekcija cveta na ravni koja stoji perpendikularno prema njegovoj osovini, a prolazi kroz zaštitni list i osovinu izdanka.
Postupak
Prilikom crtanja cvetnog dijagrama pupoljak se okrene prema posmatraču, tako da se osa po kojoj je biljka postavljena na crtežu bude uspravna. Ispod dijagrama se crta trougao koji predstavlja priperak (brakteju). Iznad dijagrama se crta kružić koji upućuje na to da se radi o bočno postavljenom cvetu. Ukoliko je cvet terminalan, tog kružića nema.[1]
Svi cvetni delovi se crtaju u vidu simbola. Prema tome koje delove unosimo u crtež, možemo razlikovati empirijske dijagrame i teorijske. Razlika je u tome što se kod ovih drugih unose i oni delovi koji su tokom evolucije iščezli. Ti delovi se obeležavaju zvezdicom ili krstićem na mestu gde su postojali.[1]
Čašični listići se obeležavaju šrafiranim trouglićima (lukovima), a krunični takođe lukovima, ali znatno tanjim i ispunjeni crnim. Kod prašnika se predstavlja presek neotvorene antere, a gineceum se predstavlja presekom plodnika jednog ili svih tučkova u cvetu. Staminodije, ukoliko postoje, prikazuju se tačkama u krugu prašnika. U dijagramu cveta ucrtava se i položaj nektarija. Ako su cvetni delovi međusobno srasli, na dijagramu se njihovi simboli povezuju tankim linijama.[1]
Značaj
Za prikazivanje građe cveta koristi se i cvetna formula, ali je prikaz koji daje cvetni dijagram potpuniji. Cvetni dijagram omogućava pregled uzajamnih odnosa i rasporeda cvetnih delova.[1]
Primeri
-
Aconitum napellus -
Adonis autumnalis -
Asarum europaeum -
Brassica -
Campanula medium -
Carduus -
Convolvulus arvensis -
Echinodorus parvulus
Izvori
Cvetni dijagram na Wikimedijinoj ostavi
