1853

Ovo je članak o godini 1853.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1820-e  1830-e  1840-e  – 1850-e –  1860-e  1870-e  1880-e
Godine:	1850 1851 1852 – 1853 – 1854 1855 1856

1853. po kalendarima

Gregorijanski	1853. (MDCCCLIII)
Ab urbe condita	2606.
Islamski	1269–1270.
Iranski	1231–1232.
Hebrejski	5613–5614.
Bizantski	7361–7362.
Koptski	1569–1570.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1908–1909.
• Shaka Samvat	1775–1776.
• Kali Yuga	4954–4955.
Kineski
• Kontinualno	4489–4490.
• 60 godina	Yin Voda Vo(l) (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11853.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1853 (MDCCCLIII) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• januar-februar - Crnogorsko-turski rat (1852–1853). Između ostalog, Omer-paša tokom devet dana opsedao u Ostrogu Crnogorce na čelu sa vojvodom Mirkom Petrovićem Njegošem (manastir opljačkan, Vasilijeve mošti bile na Cetinju do proleća)^[1]. Đorđe Stratimirović poslat kao austrijski poverenik u Crnu Goru.
• 6. 1. - Železnička nesreća kod Andovera: u vozu u kojem je bila i porodica novoizabranog američkog predsednika Piercea, jedina žrtva je njegov sin.
• 6. 1. - Osnovana Despotovica (od 1859. Gornji Milanovac).
• 8. 1. - Tajpinški ustanak: Zeng Guofanu naređeno da pomogne guverneru Hunana u borbi protiv pobunjenika - okupiće armiju Xianga.
• 9. 1. - U razgovoru sa britanskim ambasadorom, ruski car Nikolaj I upotrebljava izraz "bolesnik" u vezi Osmanskog carstva; u narednih mesec dana Britanci stiču utisak da Rusija želi rasparčavanje Turske^[2].
• 12. 1. - Tajpinška vojska zauzela Wuchang u provinciji Hubei, imaju kontrolu nad gornjim Jangceom.
• 13. 1. (1. 1. po j.k.) - Dubrovački sveštenik Georgije Nikolajević dobija brilijantski prsten od ruskog cara zbog čega je stavljen pod policijsku prismotru^[3].
• 17. 1. - Britanska Kolonija Novi Zeland dobija samoupravu, ove godine sprovedeni i prvi skupštinski izbori.
• 19. 1. - Praizvedba Verdijeve opere Il trovatore u Rimu.
• 20. 1. - Britanci proklamovali aneksiju burmanske provincije Pegu, koju nazivaju Donja Burma.
• 21. 1. - U Berlinu osnovano luteransko-evangelsko društvo Jerusalemsverein.

• 30. 1. - Francuski car Napoleon III se oženio sa Eugénie de Montijo.
• 2. 2. - Patentom cara Franje Josipa službeno ukinuta crkvena desetina (u Hrvatskoj se ne ubire od 1848).
• 12. 2. (31. 1. po j.k.) - Austrijski izaslanik gen. Lajningen predao Turskoj ultimatum da obustavi dejstva protiv Crne Gore^[4].
• 18. 2. - Atentat na Franju Josipa: mađarski nacionalista pokušao ubiti cara u Beču.
• 28. 2. - Ruski knez Aleksandar Sergejevič Menjšikov stigao ratnim parobrodom "Gromonosec" u Galatu^[5], u diplomatskoj misiji na Visokoj porti: zahteva protektorat nad 12 miliona pravoslavnih hrišćana i kontrolu nad crkvenom hijerarhijom, pristup svetim mestima u Palestini u zamenu za tajni vojni savez; ubrzo iznudio smenu pro-francuskog ministra inostranih poslova.
• 2. 3. - Zakonom uvedena agrarna reforma u Hrvatskoj, otkupljivanje feudalnih prava, sitno plemstvo siromaši i traži državnu službu^[6].
• 4. 3. - Franklin Pierce postaje 14. predsednik SAD (do 1857).
• 6. 3. - Praizvedba Verdijeve opere La traviata u Veneciji.
• 7. 3. - Papskom odlukom obnovljena katolička hijerarhija u Holandiji (pet dijeceza) - premijer Johan Rudolph Thorbecke to prihvata što izaziva Aprilski pokret i njegov pad.
• mart - Osnovana Levi Strauss & Co..
• mart - Belfiorski mučenici: Austrijanci pogubili još četvoricu italijanskih patriota u Mantovi, pored petorice u decembru.
• mart - Turci proglasili amnestiju u Crnoj Gori i Hercegovini^[7].
• 20. 3. - Tajpinški ustanak: velika pobunjenička vojska zauzima Nanking.
• 25. 3. - Francuska flota krenula iz Toulona ka Egeju^[2].
• 26. 3. (14. 3. po j.k.) - Ilija Garašanin na ruski zahtev smenjen s položaja knjaževskog predstavnika (predsednika vlade), nasleđuje ga Aleksa Simić.

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 16. 4. - Početak Indijskih železnica: otvorena linija Bombay-Thane, dužine 36 km.
• 18. 4. - Umro potpredsednik SAD William R. King - predsednik Pierce neće imenovati novog, što ga čini jedinim predsednikom bez potpredsednika.

• 23. 4. (kalendar?) - Ustanovljeno crnogorski Orden Knjaza Danila I.
• 1. 5. - U Srpskoj Vojvodini i Tamiškom Banatu stupio na snagu Opšti austrijski građanski zakonik. Takođe ove godine stvoreno namesništvo kao centralni organ vlasti u Vojvodini; viša zvanja zauzimaju Nemci i germanizovani Česi^[8].
• 1. 5. - Donesen prvi ustav Argentine - federacija sa značajnom autonomijom provincija (buenosaireska provincija pristupa tek 1859).
• maj - U Londonskom zoo vrtu otvoren prvi javni akvarijum.
• maj - Epidemija žute groznice u New Orleansu od koje će stradati oko 7.800 ljudi.
• 21. 5. - Knez Menjšikov napustio Tursku; pod britanskim uticajem, sultan odbacuje ruske zahteve^[9].
• 5. 6. - Britanska flota poslata u turske vode, u zaliv Bešik pred vratima Dardanela^[2].
• 22. 6. - Georges Eugène Haussmann postavljen za prefekta departmana Sena, car Napoleon III ga zadužuje da Pariz učini zdravijim, prohodnijim i veličanstvenijim (→ Haussmannova rekonstrukcija Pariza).
• 27. 6. - Tajpinške severne ekspedicione snage uspele preći Žutu reku.
• jun - oktobar - Imam Šamil ratuje protiv Rusa u Dagestanu, kako bi sprečio koncentraciju protiv Turske^[10].

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 2. 7. - Nakon neuspele Menjšikovljeve misije, ruski car šalje vojsku u Moldaviju i Vlašku (okupacija traje do jula '54).

• 8. 7. - Perryjeva ekspedicija otvara Japan: komodor Matthew C. Perry stigao u Tokijski zaliv - nakon pretnje silom uspeva da 14. 7. preda pismo od predsednika Fillmorea, najavljuje da će se vratiti sledeće godine s većom eskadrom.
• c. 25. 7. - U Kaliforniji ubijen bandit, ili meksički patriota, Joaquin Murrieta.
• 14. 7. - U njujorškoj verziji Kristalne palate otvorena Izložba industrije svih nacija (traje do 14. nov.).
• 27. 7. - Fizički slabi Tokugawa Iesada postaje novi tokugawski šogun Japana (do 1858) - počinje Bakumatsu, završni period šogunata (1853-67).
• 28. 7. - Velike sile sastavile Bečku notu: sultan će reafirmirati ugovore iz Jedrena i Kučuk Kajnardže, a Rusija i Francuska će garantovati njihovo ispunjavanje - ruski car prihvata ali ne i sultan^[9].
• leto - Pokret srpskih seljaka na konfiskovanim imanjima Husein-kapetan Gradaščevića u bosanskoj Posavini^[11].

• 1. 8. (20. 7. po j.k.) - Mihailo Obrenović i Julija Hunjadi se venčali u Beču.
• 1. 8. - Izdavač "Nevena" Mirko Bogović i pjesnik Ivan Filipović okovani i zatvoreni nakon što ih je vrhovni sud u Beču osudio na dvije godine zatvora zbog prošlogodišnje pjesme "Domorodna utjeha" (bit će pomilovani sljedeće veljače)^[12].
• 12. 8. - Ruski admiral Jevfimij Putjatin stigao u japanski Nagasaki.
• avgust - U Evropi vidljiva kometa Klinkerfues (C/1853 L1, 1853 III).
• 23. 8. - U Briselu otvorena prva međunarodna meteorološka konferencija - početak Međunarodne meteorološke organizacije.
• 24. 8. - Prema popularnoj priči, George Crum iz Saratoga Springs, New York izmislio čips.
• 7. 9. - Nemački istraživač Heinrich Barth stigao u Timbuktu.
• c. 14. 9. - Kurban Bajram - Richard Francis Burton je na hadžiluku u Meki.
• 19. 9. - Engleski misionar Hudson Taylor otišao prvi put za Kinu (stigao u martu).
• 23. 9. - Britanska flota poslata u Carigrad, u podršku Turcima; u Dardanelima se nalazi i francuska flota.
• 24. 9. - Nova Kaledonija postala francuski posjed.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 4. 10. - U SAD porinut Great Republic, najveći drveni kliper (većim delom izgoreo u decembru, biće obnovljen u manjoj veličini).
• 4-5. 10. - Krimski rat: Osmansko carstvo objavilo rat Rusiji.
• 27. 10. (15. 10. po j.k.) - Prvo uspešno livenje topova u kragujevačkoj Topolivnici (danas Zastava Arms).
• 28. 10. - Turci prešli Dunav iz Vidina u Kalafat.
• 30. 10. - Tajpinški ustanak: Severne ekspedicione snage prišle na 5 km do Tianjina.

• 3. 11. - Avanturist William Walker zauzeo La Paz u meksičkoj Donjoj Kaliforniji i proglasio Republiku Donju Kaliforniju.
• 4. 11. - Bitka kod Oltenice u Vlaškoj je prvi okršaj Krimskog rata: Omer-paša Latas porazio Ruse.
• 15. 11. - Mladi Pedro V je novi kralj Portugala (do 1861), prvi iz kuće Sachsen-Coburg-Gotha.
• 25. 11. - Američki kapetan John Heard otkrio Otok Heard u južnom Indijskom oceanu.
• 30. 11. - Bitka kod Sinopa: ruska flota uništila turske brodove u luci - casus belli za Britaniju i Francusku.
• 18. 12. - Otvorena poslednja etapa železničke pruge Torino-Đenova, ukupno 169 km sa mnogim tunelima i mostovima.
• 30. 12. - Dogovorena Gadsdenova kupovina: SAD kupuje pojas zemlje od Meksika (današnji jug Arizone i jugozapad Novog Meksika) radi gradnje železnice.

Kroz godinu

• Vuk Karadžić izdao u Beču "Srpske narodne pripovijetke".
• Ljudevit Gaj bio hapšen zbog navodnih veleizdajničkih veza sa Srbijom^[6].
• Formirano Prirodno-tehničko odeljenje na Beogradskom liceju.
• Srbija dobila Zakonik o građansko-sudskom postupku - ali suđenja i dalje teku sporo a sporovi se nagomilavaju^[13].
• Krimski rat i Srbija: Austrija okuplja vojsku na granici a Porta krajem godine potvrđuje naročitim fermanom autonoman položaj Srbije^[14].
• Počinje kopanje uglja u Senjskom rudniku.
• U Topčideru otvorena Zemljodelska škola (do 1859).
• Izvanredni vladin komesar u Bosni Ćemil-paša zabranjuje pravoslavcima da se nazivaju Srbi, ali bez efekta^[15].
• "Srpske novine" feljtonizirale "Čiča Tominu kolibu".
• "Zlatna godina" proizvodnje klavira: osnovane firme C. Bechstein Pianofortefabrik, Blüthner i Steinway & Sons
• Osnovana časovničarska firma Tissot.
• Nauka i tehnika:
  • William John Macquorn Rankine pročitao On the General Law of Transformation of Energy - uveden pojam potencijalne energije.
  • Charles Frédéric Gerhardt dobio acetilsalicilnu kiselinu.
  • Charles Pravaz i Alexander Wood nezavisno jedan o drugog izmislili hipodermički špric.
  • U iskopu Ašurbanipalove biblioteke, Hormuzd Rassam otkrio Ep o Gilgamešu (tablice preveo George Smith 1872).

Karte

• 
  Austrijsko carstvo
• 
  "Evropska Turska"
• 
  "Donja Danubija"

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1853.

• 28. 1. - José Martí, kubanski revolucionar († 1895)
• 28. 1. - Vladimir Solovjov (filozof) († 1900)
• 23. 3. - Mozafaradin-šah Kadžar, persijski vladar († 1907)
• 24. 3. - Đuro Arnold, književnik, filozof († 1941)
• 30. 3. - Vincent van Gogh, slikar († 1890)
• 6. 4. - Dragutin Hirc, prirodoslovac, učitelj († 1921)
• 11. 4. - Rikard Jorgovanić, književnik († 1880)
• 3. 6. - Flinders Petrie, arheolog, egiptolog († 1942)
• 11. 6. - Pera Dobrinović, glumac i reditelj († 1923)
• 4. 7. - Ernst Otto Beckmann, hemičar, farmaceut († 1923)
• 5. 7. - Cecil Rhodes, biznismen, kolonijalista († 1902)
• 18. 7. - Hendrik Lorentz, fizičar, nobelovac († 1928)
• 24. 7. - William Gillette, glumac, pisac († 1937)
• 27. 8. - Ivan Milčetić, povjesničar književnosti († 1921)
• 28. 8. - Vladimir Šuhov, inženjer, naučnik, arhitekta († 1939)
• 28. 8. - Franc I, knez Lihtenštajna († 1938)
• 29. 8. - Jovan Miodragović, prof. Učiteljske škole u Beogradu, pedagog († 1926)
• 31. 8. - Aleksej Brusilov, ruski general († 1926)
• 2. 9. - Wilhelm Ostwald, hemičar, nobelovac († 1932)
• 11. 9. - Katharina Schratt, glumica, družbenica cara Franje Josipa († 1940)
• 13. 9. - Hans Christian Gram, bakteriolog († 1938)
• 16. 9. - Albrecht Kossel, biohemičar, nobelovac († 1927)
• 17. 9. - Marko Leko, hemičar, akademik († 1932)
• 20. 9. - Chulalongkorn Rama V, kralj Sijama († 1910)
• 21. 9. - Heike Kamerlingh Onnes, fizičar, nobelovac († 1926)
• 5. 10. - Andra Nikolić, srpski političar, akademik († 1918)
• 30. 10. - Louise Abbéma, francuska slikarka († 1927.)
• 20. 11. - Oskar Potiorek, austrougarski general, guverner BiH († 1933)
• 16. 12. - Vid Vuletić Vukasović, književnik, povjesničar († 1933)
• 17. 12. - Émile Roux, lekar († 1933)
• 26. 12. - Wilhelm Dörpfeld, arheolog († 1940)
• ? - Golub Janić, srpski veletrgovac, dobrotvor, nacionalni radnik († 1918)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1853.

• 16. 1. - Rainer von Österreich, austrijski nadvojvoda, bivši vicekralj Lombardije-Venecije (* 1783)
• 17. 3. - Christian Doppler, matematičar, fizičar (* 1803)
• 28. 4. - Ludwig Tieck, književnik (* 1773)
• 3. 6. - Cesare Balbo, italijanski političar i pisac (* 1789)
• 30. 6. - Branko Radičević, srpski pesnik (* 1824)
• 23. 7. - Andries Pretorius, burski političar (* 1798)
• 27. 7. - Tokugawa Ieyoshi, japanski šogun (* 1793)
• 3. 8. - Čolak Anta Simeonović, vojvoda iz Prvog ustanka (* 1777)
• 21. 8. - Maria Quitéria, brazilska heroina (* 1792)
• 29. 8. - Charles James Napier, britanski general, komandant u Indiji (* 1782)
• 2. 10. - François Arago, naučnik, političar (* 1786)
• 15. 11. - Marija II, kraljica Portugala (* 1819)
• 16. 11. - Franjo Kulmer, hrvatski političar (* 1806)
• 5. 12. - Jovan Stejić, srpski lekar i književnik (* 1803)
• 15. 12. - Georg Friedrich Grotefend, lingvista (* 1775)
• 25. 12. - Joseph von Radowitz, pruski general, političar (* 1797)

Reference

Literatura

• Rudolf Horvat (hr Wikisource): Najnovije doba hrvatske povjesti/Prelom s Ugarskom
• Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters. Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing; 1 January 2009. ISBN 978-1-4381-1025-7.
• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)
• Šišić, Ferdo. Povijest Hrvata Pregled povijesti hrvatskoga naroda 1526.-1918. drugi dio. Marjan tisak 2004.